Petak, Jun 28, 2013
razmisljanje
zvono na vratima ...otvaram mrzovoljno ...čovek me pita da li me zanima promocija neznamcega ...odgovaram odlucno ( i uvezbano ): Ne,hvala ...
Čovek se takodje zahvaljuje i izvinjava na smetnji...zatvaram vrata i počinjem da razmišljam ....
Šta može čoveka od 50tak god da natera da ide od vrata do vrata ?
Čujem ga kako razgovara sa komšijom koji takodje nije zaiteresovan za promociju .
I pitam se ...
Ko ga čeka kod kuće ? koliko dece se nada da će tata da zaradi danas nešto ? Ima li možda posao a ovo radi dodatno ,ili samo pokušava nešto da radi, u ovoj propaloj državi ,kako bi prehranio porodicu?
Nisam ni saslušala o čemu je promocija. Žao mi je. Što sam postala ovakva. Što smo svi postali ovakvi.
Nadam se da će mu neko drugačiji otvoriti negde vrata i pomoći.
Ali ,tome se svi nadamo zar ne?
Da će neko drugi pružiti pomoć kako bi nama savest bila mirnija...
izgleda da smo se svi uvezbali u nadi i ubedjenju da ce sigurno neko drugaciji otvoriti vrata- ne moram bas ja da budem ta?
Ako bi svi toga bili svesni, mozda bi nesto i promenili.
Ostaje da se nadamo da cemo sledeci put biti drugaciji...